Nova bescarinska zona na Balkanu

Bez autora
Jun 29 2010

Od albanske obale Jadrana do makedonskih padina planinskog venca Belasica, evropske integracije dobile su prošlog vikenda u Prizrenu novi oblik odlukom Prištine, Tirane, Podgorice i Skoplja da uspostave svoju „mini Šengen zonu ” na jugoistoku Starog kontinenta.Skupu u Prizrenu (trećeg ovog formata u poslednje dve godine) prisustvovali su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, makedonski lider Đorđe Ivanov i albanski šef države Bamir Topi. Šalju poruku EU da bi i državljani ove četiri zemlje trebalo takođe da uživaju mogućnost slobodnog kretanja unutar Šengen zone. Zajednički carinski prelazi kod Ulcinja i Škodera ukazuju na crnogorsko-albanski primer uspešne regionalne saradnje.

Nova bescarinska zona na BalkanuOd albanske obale Jadrana do makedonskih padina planinskog venca Belasica, evropske integracije dobile su prošlog vikenda u Prizrenu novi oblik odlukom Prištine, Tirane, Podgorice i Skoplja da uspostave svoju „mini Šengen zonu ” na jugoistoku Starog kontinenta, javio je AFP.

„Delimo brojne vrednosti, važno je da imamo zajedničke prijatelje i partnere”, objavio je domaćin skupa Fatmir Sejdiju, ističući da je praktična primena „mini Šengen” pravila o slobodnom kretanju ljudi i roba „u završnoj fazi”.

Skupu u Prizrenu (trećeg ovog formata u poslednje dve godine) prisustvovali su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, makedonski lider Đorđe Ivanov i albanski šef države Bamir Topi.

„Šaljemo poruku EU da bi i državljani ove četiri zemlje trebalo takođe da uživaju mogućnost slobodnog kretanja unutar Šengen zone”, istakao je Filip Vujanović. Prema proceni crnogorskog predsednika, zajednički carinski prelazi kod Ulcinja i Škodera ukazuju na crnogorsko-albanski primer uspešne regionalne saradnje.

„Jačamo međusobni dijalog i želimo iskorak ka većoj ekonomskoj saradnji”, istakao je albanski predsednik Topi tokom konferencija za štampu, najavljujući nove prekogranične projekte, posebno u infrastrukturi.

Složni da se na jugoistoku Evrope „mnogo toga promenilo u poslednjih deset godina”, okupljeni zvaničnici insistirali su na širenju evropskih integracija, uprkos oklevanju briselske familije prema zapadnom Balkanu.

Srbija, ovog puta, nije bila pozvana na samit u Prizrenu, iako je domaćim Fatmir Sejdiju insistirao na jačanju regionalnog jedinstva na putu integracija u EU.

„Bili bismo srećni da vidimo predsednika Srbije Borisa Tadića i grčkog šefa države Karolosa Papuljasa na našem sledećem regionalnom sastanku u Ohridu 2011. godine ”, izjavio je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. On je posebno insistirao na unutarbalkanskom dijalogu.

Ivanov je, opisujući odnose Skoplja i Prištine, naglasio da se „dosta toga promenilo na bolje od prošlog skupa” ovog balkanskog kvarteta.

„Okončali smo debatu o demarkaciji granica i uspostavili diplomatske odnose sa Kosovom, razmenili ambasadore, potpisali sedam sporazuma o saradnji i pripremili još pet”, najavio je Ivanov.

Portparol domaćina, Ksavit Bećiri najavio je da će se u bliskoj budućnosti i drugi balkanski predsednici pridružiti formatu skupa kakav je održan prošlog vikenda u Prizrenu, poimence spominjući pozive liderima Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik